Како користити
Пројекат „Жртве рата 1941–1945 – дигитална архива“ омогућава дигитализацију, претраживање и објављивање података о жртвама Другог светског рата на територији Ниша и околине. Основни извор је Попис жртава рата из 1964. године, чија је грађа сачувана у Историјском архиву Ниш, уз коришћење других релевантних историјских извора.
Сматрамо да подаци из Пописа могу бити непотпуни услед специфичних историјских околности. Пројекат омогућава отворен, јаван и стручно заснован приступ подацима, са могућношћу њихове накнадне провере и допуне.
Иако коначни и потпуни подаци никада неће бити у потпуности утврђени, сматрамо да је друштвена и научна обавеза да се број и идентитет страдалих што више приближе историјској истини.
Методологија уношења података
Приликом израде базе, ради постизања већег степена прецизности и тачности података, извршене су одређене исправке и уједначавање података. Подаци који су дати уз сваку жртву могу се разликовати у односу на податке са приложених картона, јер је током процеса припреме за објаву извршена њихова провера. Стога се историјски прецизнијим сматрају подаци наведени у прегледу, док документ представља прилог за конкретну особу.
Општине и насеља која су обухватала простор тадашње Народне Републике Србије, са Аутономном покрајином Косово и Метохија и Аутономном покрајином Војводином, уједначена су према стању на дан 31. децембра 1964. године, односно према тада важећем Закону о подручјима општина и срезова у Народној Републици Србији („Службени гласник НРС“, 51/59; измене: 45/62 и 51/65). Исти принцип примењен је и на друге бивше југословенске републике. За простор Сједињених Америчких Држава, Француске, Совјетског Савеза и других држава примењена је територијална организација која је била на снази 1964. године.
Називи националности задржани су у складу са тада важећим Уставом НР Србије („Службени гласник НРС“, 14/63) и праксом која је била уобичајена до краја шездесетих година 20. века (нпр. употребом термина Шиптар и Циганин за Албанце и Роме).
Током уношења података, где су околности то дозвољавале, извршено је прецизно одређивање назива места страдања и провера података укрштањем два или више независних извора, у циљу добијања што прецизнијих информација. У делу базе који помиње „околности страдања“ извршено је разграничење између категорија: „убијени“, који се односе на лица погубљена на лицу места или током рација; „стрељани“, лица погубљених у масовним стрељањима; и „погинуо“, за лица страдала у борби. Одредница „логор“ користи се за означавање лица страдалих у концентрационим логорима.
Због сложености и обима приказаних података, који су углавном уношени аутоматски, могућа су појединачна одступања у приказу, нарочито у погледу ознака, година рођења или страдања. У таквим случајевима приступиће се накнадној провери и исправци. Корисници се могу обратити путем контакт форме на сајту ради додатног појашњења.
Поједини подаци, као и сама база жртава, подложни су ажурирању и свакодневним изменама, с обзиром на то да се допуњују на основу нових истраживања и података које достављају корисници.
Структура архивске грађе
Архивска грађа која обухвата Попис жртава рата 1941–1945 из 1964. године који се чува у Историјском архиву Ниш груписан је у две целине:
- ЖР-1 – погинуле
- ЖР-2 – преживеле
Унутар сваке целине налазе се по четири кутије са картонима лица, поређани азбучним редом по презимену.
- Кутије су нумерисане римским бројевима (I–IV)
- Листови унутар кутија имају арапске редне бројеве у доњем десном углу
Током формирања грађе догађало се да су два различита имена заведена под истим бројем (нпр. у оквиру погинулих II/252, II/253, II/254).
Понекад су имена накнадно дописана и уметнута између постојећих редних бројева, уз суфиксе „a“ или „/1“ (нпр. I/307/1, III/656a), ради разликовања појединачних лица.
Како цитирати
С обзиром на то да је реч о персоналној архивској грађи, предмет архивске јединице јесте конкретно лице. Стога је приликом научног или стручног цитирања неопходно навести пун архивски сигнатурни низ, као и име и презиме лица, јер тек њихова укупност омогућава прецизну и недвосмислену идентификацију документа. Изостављање било ког дела сигнатуре може довести до непотпуне идентификације извора.
Препоручени модел цитирања гласи:
[назив архива], [назив грађе], [целина], [кутија – римски број], [број листа], [име и презиме лица].
1. Прво навођење (пуна фуснота)
Историјски архив Ниш (у даљем тексту: ИАН), Попис жртава рата 1941–1945 (1964), ЖР-1, кутија I, 543, Богољуб Ђорђевић.
или (уколико постоји суфикс):
Историјски архив Ниш (ИАН), Попис жртава рата 1941–1945 (1964), ЖР-1, кутија III, 656a, Братислав Петровић.
2. Скраћени облик у наредним фуснотама
ИАН, Попис жртава рата 1941–1945, ЖР-1, I/543, Богољуб Ђорђевић.
3. Навођење у списку извора (на крају рада)
Историјски архив Ниш, Попис жртава рата 1941–1945 (1964).
Како можете да помогнете
Пре достављања података о некој особи, молимо вас да проверите да ли се она већ налази у бази података дигиталне архиве.
Уколико желите да предложите исправку, допуну или унос нових података, неопходно је да их поткрепите одговарајућим доказима.
Прихватљивим доказима сматрају се:
1. архивска документа,
2. подаци из објављених научних или стручних публикација,
3. скениране копије јавних исправа надлежних органа на основу којих се могу утврдити основне чињенице о личности и страдању,
4. као и други поуздани историјски извори.
Уколико није могуће прибавити наведене изворе, могуће је доставити и писану изјаву под пуном моралном, материјалном и кривичном одговорношћу оверену код јавног бележника, уз јасно навођење извора сазнања и околности под којима су подаци прикупљени. Такви подаци биће посебно означени и подложни накнадној стручној верификацији.
Верификација података
Подаци достављени без одговарајуће изворне потврде неће бити одмах укључени у основни корпус базе, већ ће бити евидентирани као потенцијални или непотпуно потврђени, све до њихове провере укрштањем са другим доступним изворима.
Лица са непотпуним или противречним подацима такође улазе у процес додатне анализе и верификације.
Фотографије и додатна грађа
Уколико поседујете фотографије жртава рата или другу релевантну грађу (документе, писма, записе), молимо вас да их, уколико је могуће, доставите у дигиталној форми. Ова грађа служи искључиво у сврху персонификације жртава и очувања културе сећања.
Уколико нисте у могућности да то учините сами, Историјски архив Ниш спроводи акцију бесплатног скенирања (за више информација можете контактирати Историјски архив Ниш, на телефон: +381 18 515 609 или на адресу електронске поште: skeniramo@arhivnis.rs)